Učimo o

u oktobru...

          I ove godine, kao i svih prethodnih, u prvoj nedelji oktobra, obeležavamo Dečiju nedelju. Ove godine, Dečija nedelja će biti još jedna prilika da se, poštujući odgovarajuća međunarodna i nacionalna dokumenta kao i pozitivne propise, stvore još bolji uslovi za ostvarivanje prava deteta na život u porodici. Vredni vaspitači ali i ostali saradnici predškolske ustanove, pripremili su raznovrsan program za Vaše mališane. Početak nedelje obeležićemo jednom lepom pozorišnom predstavom „Čarobna kuhinja“, zatim ćemo ukrašavati kredama u boji staze i trotoare u i oko vrtića, sredina nedelje je rezervisana za izložbu najlepših šešira. Sportski dan obeležiće četvrtak, a petak ćemo posvetiti zaštiti i očuvanju prirode i životne sredine tzv. Eko dan.

           Nakon Dečije nedelje, najviše ćemo učiti o jeseni, aktuelnom godišnjem dobu. Jesenji darovi, obeležiće drugu nedelju ovog oktobra. Koja nam sve zdrava i fina voća i povrća stižu na trpezu sa prvim jesenjim danima i koje nam blagodeti one donose, biće tema za mnoštvo igara, priča i pesmica ove nedelje. I za sam kraj nedelje, obeležićemo Svetski dan zdrave hrane, jednom prelepom radionicom, u kojoj će učestvovati i naši dragi roditelji/staratelji, na kojoj ćemo od dragocenih jesenjih plodova, praviti razne kreativne figure.

u novembru...

          Mesec jesenjih čarolija. Najčešće u našem vrtiću obrađujemo teme kao što su Šumske životinje, Domaće životinje, Lišće šušti, Kaplje kiša.... Tokom ovog meseca posmatramo prirodu oko nas, njene promene, kako opada lišće, kako drveće menja svoj izgled, često idemo u šetnje u park, u prirodu, na svež jesenji vazduh.  Deca jako vole šetnje parkom, igre sa lišćem, koje sakupljamo i pravimo razne likovne radove od žutog lišća.  

             Prilikom obrade tema o domaćim i šumskim životinjama, učimo kakvu imamo korist od domaćih životinja i kako žive životinje u šumi. Deca uče da klasifikuju divlje i domaće životinje, prave razne likovne radove na temu šumske/domaće životinje od kartona, papira, ili od prirodnih materijala od kestena, oraha, lišća, grančica... 

u  decembru...

          Konačno je stigao čaroban mesec decembar, poslednji u godini. Mesec koji odiše božićnom atmosferom, kada se u našem vrtiću pripremamo za božićne i novogodišnje praznike. Teme koje obrađujemo obično su: Zima, zima e pa šta je, Moja jelka, Deda Mraze ne skreći sa staze, Srećan Božić.

         Deca uče pesmice, slušaju priče o Deda Mrazu, o Božiću, o nadolazećim praznicima. Pravimo božićne čestitke, ukrase za jelku, novogodišnje kape i ostale božićne dekoracije. Ukrašavamo celu ustanovu počev od hodnika, glavnog hola, do svake radne sobe, gde svaka grupa dece sa svojom vaspitačicom, ukrašava svoju sobu sa božićnim ukrasima koji sami naprave.

         Tako smo i ove godine, ukrasili našu ustanovu i pripremili je za Božić i za Novu godinu, i sada sa decom samo očekujemo dolazak Deda Mraza.

U januaru i februaru…

          Nakon povratka sa zimskog raspusta, sa decom delimo utiske sa odmora. U januaru i početkom februara nastavljamo teme vezane za zimu, isčekivajući sneg i radosti koje nam on donosi. Razgovaramo o polarnim životinjama, kako one žive i u kakvim uslovima, pravimo „makete“ južnog i severnog pola sa njihovim stanovnicima, uključujući razne pesmice i igre.

          U drugom delu februara obrađujemo teme kao što su: Ljudsko telo, Osećanja i Moja porodica. Upoznajemo se sa različitim delovima našeg tela, uočavamo razlike i sličnosti među nama i što je najbitnije, učimo o tome na koji način možemo da pomognemo sebi da ostanemo zdravi, jaki, veseli i razigrani.

          Krajem februara, tema Porodice poslužiće kao lep uvod za jedan divan praznik, koji svi čekamo i za koji se vrlo vredno spremamo, Dan žena.

Dobro je znati

PRVI DAN U VRTIĆU   

Polazak u vrtić predstavlja jedan od najzačajnih dana u životu svakog deteta i roditelja.

Prilikom upisa deteta u vrtić, svaki roditelj bi trebalo da pruži podršku detetu, jer dete menja svoju sigurnu sredinu sa novom, još uvek nepoznatom. Proces prilagođavanja deteta na vrtić naziva se adaptacija. Adaptacija deteta na vrtić može da bude laka, srednja i teška. Kako bi se ovaj proces olakšao detetu, potrebno je da se uspostavi dobra saradnja između roditelja i vaspitača, a i između roditelja i stručne službe ustanove.

Naši  saveti roditeljima za uspešnu adaptaciju su sledeći:

1. Usaglasite dnevni raspored vašeg deteta sa rasporedom aktivnosti u vrtiću (npr. ishrana, odlazak na spavanje, buđenje...)

2. Pričajte detetu pozitivne stvari o vrtiću, drugarima, vaspitačima. Nikako nemojte da ga plašite odlaskom u vrtić rečima ,,Videćeš ti kad kreneš kako će da ti bude...’’

3. Svako dete drugačije reaguje na polazak u vrtić. Nemojte da se brinete ukoliko je reakcija deteta burna.

4. Važno je da imate poverenja u vaspitača i stručne saradnike, da biste im pomogli da upoznaju što bolje vaše dete. Iskreno odgovorite na sva pitanja vaspitača i stručnih saradnika, kako bi za dete isplanirali adekvatan pristup. Pomozite im da razumeju navike vašeg deteta i reakcije na novine u vrtiću.

5. Ukoliko ste u mogućnosti, prve dane u vrtiću budite uz dete i boravite u grupi – poigrajte se sa njim, ali i sa ostalom decom, kako bi dete shvatilo da je vrtić sigurna sredina.

6. Gledajte da opraštanje prilikom dovođenja deteta ne bude jako dugo – dete oseća ono što osećate i vi, i primećuje ukoliko ste tužni zbog rastanka.

7. Ukoliko vaše dete bude imalo otežanu adaptaciju, u saradnji sa vaspitačem i stručnim saradnicima isplaniraće se poseban plan adaptacije, kako bi se detetu pomoglo u prilagođavanju na novu situaciju i odvajanje od porodice. 

                                                                                                          

PRIPREMNI PREDŠKOLSKI PROGRAM 


Pripremni predškolski program od 2006. godine jeste obavezan vaspitno-obrazovni program za decu u godini pred polazak u prvi razred, i čini sastavni deo obaveznog osnovnog obrazovanja. Kao što mu samo ime govori, ima za cilj pripremu dece za polazak u školu. Tokom cele godine boravka vaspitači sa decom rade na podsticanju celokupnog razvoja, kako bi tranzicija iz vrtića u školu prošla što lakše. 

Program se bazira na potencijalima deteta, koji se stimulišu putem različitih metoda, kako bi se dostigao optimalan psiho-fizički razvoj. 

Zadaci pripremnog predškolskog programa su: 

1. Podsticanje osamostaljivanja - pruža se podrška detetu u samostalnom obavljanju različitih radnji, samostalnoj brizi o sebi i izgrađivanju radnih navika, koje su od velikog značaja za kasnije lakše prilagođavanje na školske obaveze. 

2. Podrška fizičkom razvoju - deci se omogućava učešće u različitim fizičkim aktivnostima, kako bi se poboljšala krupna i fina motorika, posturalni razvoj dece, stimuliše razvoj različitih veština...

3. Jačanje socio-emocionalne kompetencije - radi se na razvoju samopouzdanja kod dece, tj. na stvaranju pozitivne slike o sebi, deca se uče da prepoznaju svoje emocije i emocije drugih, da postanu ravnopravni članovi grupe kojoj pripadaju.

4. Podrška saznajnom razvoju - detetu se pruža mogućnost da istražuje, traži načine kako da reši određeni problem, uz vežbanje koncentracije i pažnje.

5. Negovanje radoznalosti - podstiče se dečija prirodna radoznalost, potreba za saznanjem i proširivanjem iskustva, uz uvažavanje dečije inicijative, predloga i sl.

6. Poštovanje individualnosti i podsticanje kreativnosti - omogućava se detetu da iskaže svoje stvaralačke potencijale na različite načine, uz poštovanje ličnosti deteta.

Na šta roditelji treba da obrate pažnju: 

  • da li dete izgovara sve glasove pravilno
  • da li je zainteresovano za učenje i saznavanje
  • da li duže može da zadrži pažnju na nekoj aktivnosti
  • da li samostalno obavlja neke radnje - npr. da li se samo oblači, vezuje pertle, hrani, posprema svoje stvari i sl.
  • da li dete pravilno drži olovku 
  • da li odlazi na vreme na spavanje i da li se lako budi
  • kako se ponaša prema vršnjacima, a kako prema starijima 

                                                                                                                     Pripremila: 

                                                                                                            pedagog Slađana Kapunac